Celer i limun protiv holesterola
Mangostin lekovito tropsko voce
Godži bobice za zdravlje ljudi
Špargla ili šparoga (Latinski naziv: Asparagus officinalis) spada u seme lukova. U divljem stanju uspeva u mnogim krajevima Evrope i na Dalekom istoku. Višegodišnja je biljka. U Zapadnoj Evropi se gaji na velikim površinama, a kod nas uglavnom na malim, jer se manje upotrebljava.
Nadzemni delovi špargle su u vidu izdanaka i dok su još u stadijumu pupoljaka koriste se za jelo.
Inače, nadzemni deo stabla je obličast. Iz njega izbijaju nadzemne grane u vidu zeljastih stabala sa sitnim igličastim granama, nalik na lišće. Lišće se nalazi pri osnovi grana i ima oblik ljuspica.
Cvetovi su sitni, žuto-zeleni, s dugačkim petiljkama.
Plod špargle čine okrugle crvene bobice veličine zrna graška. Seme je trouglasto. U gramu može da se nađe i do 50 zrna, a litar zrna teži 800 grama. Moć klijanja semenke je pet godina, a kada se poseje niče za pet dana.
Šparglu su kao povrće upotrebljavali stari Egipćani, Grci i Rimljani. Oko 200. godine pre Hrista Kato je opisao kako se gaji špargla. U starom Rimu gajenje špargle je bilo veoma razvijeno, a takođe kod Arapa i potom u Španiji, čiji su gradinari smatrani naročito veštim u gajenju ove kulture. Docnije se ova biljka javlja i u krajevima oko reke Rajne u Nemačkoj, gde su joj Germani dali svoj naziv. Odande je raširena u ostale krajeve Evrope.
Kao što smo već rekli, špargla je bila poznata i veoma cenjena u starom Rimu, nalazila se na trpezi uglednih ljudi u srednjem veku. Ljudi su, dakle vrlo rano uočili da je ona veoma ukusno povrće i da sadrži neke dragocene sastojke. To je kasnije analizama i utvrđeno.
U svežoj špargli ima 1,62 do 1,75 posto belančevina, a u suvoj između 22 i 36 procenata.
Glavni koren sadrži amid asparaginske kiseline, stereoidne saponine i razne druge biološki aktivne materije. Mladi izdanci su bogati vitaminom C (34 mg), B1 (0,19 mg), B2, PP, a ima i provitamina A. Zreli plodovi špargle sadrže jabučnu i limunovu kiselinu i od njih se može praviti vino. Seme sadrži masno ulje i ima miris vanile.
Špargla se jede barena, u vidu salate, zatim pržena ili u čorbama. Koristi se i u lekovite svrhe (korenje, mladi izdanci i plodovi). Osnovno delotvorno dejstvo u špargli ima asparagin, pa je logično što se ova biljka na engleskom jeziku zove asparagus a na latinskom Asparagus officinalis. Naučnim istraživanjima je utvrđeno da asparagin snižava pritisak u arterijama, širi periferne krvne sudove, pojačava kontrakciju srčanog mišića, pa dolazi do usporavanja njegovog ritma, a povećava i izlučivanje mokraće. Ova supstanca je takođe potrebna za održavanje svojevrsne ravnoteže u centralnom nervnom sistemu, koja čini da ne budemo previše nervozni, niti preterano umireni. Dakle, doprinosi stabilnijem raspoloženju, a psihički stabilne osobe se mentalno bolje osećaju, imaju realnije poglede na svet, postižu bolje poslovne rezultate i donose pametnije odluke, u odnosu na one koje to nisu. Asparagin, tj. asparaginska kiselina je važna za pravilno funkcionisanje i zdravlje naših nerava.
Nedostatak asparagina u organizmu može dovesti do depresije, razdražljivosti, glavobolje, konfuzije, a u ekstremnim slučajevima, psihoze.
Ako se sada pitate kako je onda moguće imati zdrav nervni sistem bez upotrebe špargle, odgovor glasi: tako što i naš organizam može proizvoditi asparagin u jetri, a osim u špargli ima ga i u nekim drugim namirnicama, na primer u krompiru koji svi uglavnom jedemo.
A sada da se još malo vratimo na našu šparglu. Ćaj skuvan od suvih delova stabljike propisuje se protiv srčanih bolesti, bolesti bubrega i mokraćnog mehura. Čaj od špargle se pije tri puta u toku dana po pola čaše.
Špargla se upotrebljava i kao lek protiv kostobolje. U tu svrhu se iz izdanaka gnječenjem iscedi sok i kuva sa šećerom (deo soka - dva dela šećera). Tako se dobija sirup od špargle. Uzimaju se dve čajne kašičice sirupa nekoliko puta u toku dana.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana