Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje
Priroda i zdravlje
Lekovite biljke
Hrana kao lek
Prirodno lecenje
Tablica kalorija
Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Vitamin K
Vitamin K čini grupa strukturno vrlo sličnih organskih jedinjenja koja su izuzetno važna za čovekov organizam. Od njih su najpoznatiji K1 (fitomenadion), K2 (menakion) koji su prirodnog porekla i K3 (menadion) koji se dobija sintezom. Vitamin K1 unosimo putem hrane, dok K2 proizvode koli bakterije u tankom crevu.
Ovi vitamini nisu rastvorljivi u vodi, već se rastvaraju u mastima (liposolubilni vitamini), tako da ih telo deponuje u jetri i masnom tkivu. Iako je jetra glavni rezervoar K vitamina, on se još može naći i u kostima i srčanom mišiću.
U alkalnim sredinama i pod dejstvom svetlosti vitamin K se potpuno raspada.
Vitamin K je najpoznatiji po svojoj ulozi u podsticanju pravilnog zgrušavanja krvi. Tako i njegov naziv "K" potiče od nemačkog naziva, Koagulations vitamina. Osim toga, vitamin K igra i veoma važnu ulogu kada je u pitanju zdravlje kostiju, a o tome će još biti reči u nastavku teksta.
Dnevne potrebe za vitaminom K su izuzetno niske i veoma lako se zadovoljavaju pravilnom ishranom, tako da je hipovitaminoza vitamina K kod odraslih osoba izuzetno retka pojava. Ipak, trebalo bi biti oprezan jer mineralna ulja, radijacija, X zraci i užegla mast otežavaju apsorpciju ovog vitamina, kao i neki antibiotici koji mogu uništiti bakterije u crevima koje služe za sintetisanje vitamina K. Kod tek rođene dece postoji urođeni nedostatak vitamina K. Razlog tome je što ovaj vitamin veoma teško prolazi kroz posteljicu, a creva novorođenčadi su sterilna i nema potrebnih bakterija koje bi ga proizvodile.
4 osnovne funkcije vitamina K
Najpoznatija uloga vitamina K u ljudskom telu je koagulacija, pa se još naziva i antihemoragični vitamin, jer podstiče zgrušavanje krvi. On je neophodan za pokretanje sinteze 4 faktora koagulacije i predstavlja centralni faktor za sprečavanje krvarenja. Nedostatak vitamina K u organizmu može dovesti do različitih hemoragičnih bolesti. Shodno tome tokom operacija, gde je očekivano jako krvarenje, obavezno se daju određene doze vitamina K.
Vitamin K takođe doprinosi mineralizaciji i zdravlju kostiju. On stvara ravnotežu proteina unutar same kosti i podstiče vezivanje kalcijuma, čime kosti postaju jače. U starosti, manjak vitamina K izaziva osteoporotične promene na kostima. Dakle, vitamin K smanjuje rizik od preloma kostiju, naročito kod žena u postmenopauzi koje su evidentno pod pojačanim rizikom od osteoporoze.
Sprečavanje kalcifikacije krvih sudova, takođe je jedna od uloga vitamina K. Taloženje kalcijuma u venama i arterijama dovodi do toga da one očvrsnu, izgube prirodnu elastičnost i funkcionalnost. Vitamin K tako otklanja rizik od stvaranja ugrušaka u krvi (tromboze), koji su uzrok moždanih i srčanih udara.
I sada još jedna njegova bitna uloga u ljudskom organizmu: dovoljan unos vitamina K obezbeđuje zaštitu i pravilan razvoj ćelija. Iako nema klasična antioksidativna dejstva (poput vitamina C i E), ovaj vitamin pomaže zaštitu naročito nervnih ćelija od oksidativnih oštećenja.
Koje su namirnice bogate vitaminom K?
Najveći izvor vitamina K je tamnozeleno lisnato povrće, bogato hlorofilom: blitva, zelje, zelena salata, prokelj, kelj, kupus, spanać, kopriva, lucerka, jelove iglice, brokoli, rukola, peršun, ruzmarin.
Takođe, sadrže ga i paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, suve šljive, čili, kari, svinjska džigerica, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance i morske alge.
Posebno je zanimljivo da se količina vitamina K u namirnicama povećava, kako se smanjuje količina vode u njima. Tako kuvani i pasirani paradajz sadrži više vitamina K od svežeg paradajza.
Zamrzavanjem namirnica može doći do uništavanja vitamina K, ali zagrevanjem ne.
Iako se dobro podnosi i nije toksičan u većim dozama, trebalo bi imati u vidu da konzumiranjem nekih namirnica uveliko premašujemo dnevno potrebnu količinu vitamina K.
Evo nekoliko primera: 40g rukole zadovoljava polovinu dnevnih potreba za vitaminom K; 100g brokolija sadrži 141mg ovog vitamina, a dnevni preporučeni unos je 60-80mg. Apsolutni rekorder je peršun koji sadrži ogromne količine vitamina K – sa samo 30g peršuna zadovoljava se čak 615% dnevnih potreba za ovim vitaminom.
Ove informacije posebno su važne za osobe koje koriste terapiju protiv zgrušavanja krvi, jer vitamin K može da smanji dejstvo antikoagulanata.
Zatim, i pacijenti koji primaju dijalizu zbog oboljenja bubrega trebaju o tome voditi računa, jer mogu imati štetne posledice od prevelike količine vitamina K.
Hipovitaminoza (nedostatak) vitamina K
Nedostatak vitamina K relativno je retka pojava kod odraslih ljudi jer se dnevne potrebe uglavnom lako nadoknađuju raznovsrnom i zdravom ishranom. Međutim, određena stanja i bolesti onemogućavaju pravilnu apsorpciju i sintezu ovog vitamina u organizmu.
Na nastanak vitamina K utiču oboljenja jetre i bolesti creva (Kronova bolest, celijaklija, ulcerozni kolitis, upalni procesi na tankom crevu...), kao i dugotrajna terapija antibioticima koji uništavaju crevnu floru.
Najčešći simptomi nedostatka vitamina K su: modrice, hematomi, bolovi u stomaku, kalcifikacija mekih tkiva (naročito srčanih zalizaka), jaka menstrualna krvarenja, pojava krvi u mokraći, krvarenje iz nosa, desni i očiju, anemija, osteopenija i osteoproza i krte i kosti sklone lomljenju.
Kako tela novorođene dece nisu u stanju da proizvedu vitamin K, jer se rađaju bez bakterija u crevima, ukoliko ne dobiju dovoljne doze po rođenju iz majčinog mleka kod ovih mališana može doći do razvoja različitih anomalija – nerazvijenost nosa, usta i sredine lica, mentalna retardacija, poteškoće u učenju, deformiteti lica i prstiju i usporen rast i razvoj. Zato u Kanadi, SAD-u, Velikoj Britaniji i mnogim drugim razvijenim zemljama sveta, sva novorođena deca dobijaju vitamin K putem injekcija kako bi se spriječila eventualna mogućnost krvarenja, naročito u mozgu. Ipak, nedostatak vitamina K kod novorođenčadi je u suštini vrlo retka pojava.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana