Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje
Priroda i zdravlje
Lekovite biljke
Hrana kao lek
Prirodno lecenje
Tablica kalorija
Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Mineral kalcijum
Kalcijum je jedan od najzastupljenijih i važnih minerala u telu. Neophodan je za pravilan rad mišića, zgrušavanje krvi, prenos nervnih signala i formiranje kostiju i zuba. Većina odraslih osoba treba da unese između 1.000 i 1.300 mg kalcijuma dnevno. Određene namirnice prirodno sadrže kalcijum, dok su ostale obogaćene njime.
Kako da osigurate dovoljan unos kalcijuma? Pre svega, treba svakodnevno konzumirati hranu bogatu kalcijumom - uključujući mlečne proizvode, tamno zeleno lisnato povrće i mahunarke.
Zašto nam treba kalcijum?
Najpoznatija uloga kalcijuma je ta da ovaj mineral čuva zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je sastavni deo hidroksiapatita, mineralnog kompleksa koji ulazi u sastav kostiju i zuba i koji im daje čvrstinu, koji još i održava gustinu kostiju. Bez hidroksiapatita, kosti će postati meke i elastične, a smanjena gustina kostiju čini kosti podložnim prelomima. Redovno dobijanje dovoljne količine kalcijuma u ishrani pomaže da kosti budu guste i jake, i da se spreče bolesti kostiju (kao što je osteoartritis).
Kalcijum takođe igra glavnu ulogu u funkciji nervnog sistema, kao i mišića. Kalcijum u mozgu pomaže u kontroli oslobađanja neurotransmitera - hemikalija koje stupaju u interakciju sa nervnim ćelijama, i koje takođe aktiviraju nervne ćelije. Ukoliko nervi ne mogu da pristupe dovoljnoj količini kalcijuma koja im je potrebna, oni ne mogu poslati hemijske signale jedni drugima, što remeti njihovu funkciju. Kalcijum pomaže kontrakciju mišića kao odgovor na stimulacije nerva. Takođe aktivira protein pod nazivom kalmodulin, koji mišićnim ćelijama može da obezbedi gorivo koje im je potrebno da funkcionišu.
Kalcijum pomaže i u drugim vrstama komunikacije između ćelija. Deluje kao "drugi kurir" u ćelijama, što znači da reaguje na hemijske signale izvan ćelija, a zatim izaziva odgovor unutar ćelija. Signalizacija potpomognuta kalcijumom igra ulogu u kontroli suženja i opuštanja krvnih sudova, a takođe utiče na nivo šećera u krvi kontrolisanjem sekrecije insulina.
Redovan dnevni unos kalcijuma deluje dugoročno na vaše zdravlje. Osteoporoza se daleko ređe razvija kod osoba koje svakodnevno unose dovoljne količine ovog minetala. Pored smanjenja rizika od osteoporoze, kalcijum može igrati ulogu u borbi protiv nekih vrsta raka debelog creva. Prema nekim istraživanjima, ustanovljeno je da ishrana bogata kalcijumom može da smanji rizik od raka debelog creva za čak 14%. Kalcijum takođe pomaže u regulisanju krvnog pritiska, a adekvatno konzumiranje kalcijuma može da se bori protiv stanja u vezi sa visokim krvnim pritiskom, kao što je preeklampsija (komplikacija u trudnoći).
Najbolji izvori kalcijuma u hrani
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, uključujući mleko, jogurt i sir, su dobri izvori kalcijuma.
Jedna šolja mleka ili kiselog mleka sadrži 300 mg kalcijuma, dok jogurt
sadrži oko 450 mg kalcijuma po šolji.
Ne-mlečni izvori kalcijuma
U zavisnosti od brenda, 1 šolja sojinog mleka sadrži između 200 i 400 mg
kalcijuma. Riba, tamno zeleno lisnato povrće (brokoli, spanać, kupus, blitva,
kelj) i određeni orašasti plodovi i semenke sadrže kalcijum takođe. Jedna
šolja kuvanog brokolija sadrži 180 mg, 1 šolja sirove rukole sadrži 125
mg kalcijuma, a 10 g susamovog semena sadrži 100 mg kalcijuma.
Nedostatak kalcijuma
Nedostatak kalcijuma ili hipokalcemija je potencijalno opasno stanje ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Obratite pažnju ako vam se pojave simptomi kao što su: problemi sa pamćenjem; peckanje u rukama, nogama i licu, depresija, halucinacije, neobjašnjivi grčevi u mišićima, problemi sa vidom, abnormalan rad srca, krtost kostiju. Navedeni simptomi mogu da ukazuju na nedostatak kalcijuma, ali i na neka druga zdravstvena stanja.
Važna napomena: kako biste pravilno apsorbovali kalcijum, vašem organizmu je takođe neophodan adekvatan unos vitamina D. Svega nekolicina namirnica prirodno sadrži vitamin D (i to u veoma malim količinama), od kojih valja pomenuti žumance i konzerviran losos sa kostima. Vitamin D se najviše može obezbediti ukoliko se redovno izlažete sunčevoj svetlosti, a možete da konzumirate i hranu koja je obogaćena ovim važnim vitaminom.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana