Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje
Priroda i zdravlje
Lekovite biljke
Hrana kao lek
Prirodno lecenje
Tablica kalorija
Celer i limun protiv holesterola
Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva
Vitamin B12 (kobalamin)
Zašto nam je važan vitamin B12?
Vitamin B12 spada u grupu vitamina koji čine B kompleks. Jedan je od najsloženijih vitamina i veoma važan za sve metaboličke i biološke aktivnosti u organizmu čoveka. Po hemijskoj strukturi vitamin B12 je kristalno jedinjenje crvene boje koje sadrži fosfor i kobalt. Zbog prisustva atoma kobalta dobio je ime kobalamin.
Poput ostalih B vitamina rastvorljiv je u vodi (hidrosolubilan) te se teško skladišti i zadržava u telu. U većini procesa učestvuje zajedno sa folnom kiselinom - vitaminom B9, a posebno je njihova uloga važna u nastanku crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko je organizam duže vreme izložen nedostatku vitamina B12, eritrociti postaju nepravilnog oblika i forme, nezreli su i tako ne mogu obavljati svoju osnovnu funkciju, a to je transport kiseonika u tkiva i organe.
Zajedno sa ostalim vitaminima B grupe, kobalamin učestvuje u metaboličkim procesima pretvaranja masti, ugljenih hidrata i proteina u energiju.
Ipak, najvažnija uloga vitamnina B12 je u proizvodnji genetskog materijala DNK i RNK, kao i mijelina koji pomaže stvaranju zaštitnog omotača oko nerava. Isto tako, dokazano je njegovo antireumatsko dejstvo, kao i pozitivan uticaj na pamćenje i koncentraciju. On snižava nivo homocisteina, jednog od najčešćih uzročnika srčanih oboljenja i tako čuva arterije i srčani mišić od oštećenja.
Često ga nazivaju i vitaminom snage jer održava budnost, podstiče apetit i rast kod dece.
Kako mu je struktura veoma složena, vitamin B12 se teško apsorbuje u organizmu. Za njegovo efikasno usvajanje potreban je potpuno zdrav želudac, odnosno kisela sredina. Zbog toga je blagi deficit vitamina B12 veoma česta pojava i ne izaziva neke ozbiljnije posledice po zdravlje čoveka. Dugoročni nedostatak ovog vitamina pak stvara ozbiljna oštećenja, najčešće neurološke prirode.
Koje su posledice nedostatka vitamina B12?
Glavni izvor vitamina B12 jesu namirnice životinjskog porekla.
Stoga, svi ljudi koji ne unose ovu vrstu hrane, poput vegana, spadaju u rizičnu grupu za deficit ovog važnog vitamina. Osim njih, nedovoljne količine vitamina B12 javljaju se još kod: obolelih od HIV-a, osoba preko 65 godina, kod ljudi sa bolestima organa za varenje, a najveći "neprijatelj" ovog vitamina je Helicobacter pylori koja oštećuje sluzokožu želuca i izaziva čir.
Posledice blage hipovitaminoze vitamina B12 jesu malaksalost, umor, gubljenje daha, dijareja, gubitak apetita, razdražljivost, poremećaj pamćenja i koncentracije, trnjenje nogu i ruku, bolovi u mišićima, pojava ekcema i gljivica na koži i kosi.
Jedna od glavnih posledica nedostatka vitamina B12 je perniciozna anemija, a javlja se kada želudačne ćelije nisu u stanju da stvore tzv. unutrašnji faktor, pa telo ne može da usvoji ovaj vitamin. Simptomi ove anemije su malaksalost, bleda koža, smanjenje težine, stalni umor, gubitak ravnoteže, konfuzija, slabo pamćenje... Perniciozna anemija je ozbiljno stanje koje zahteva stručnu dijagnostiku i intravenoznu terapiju.
Dogoročan deficit kobalamina izaziva ozbiljna i teška oštećenja organizma, koja se najviše ogledaju u neurološkim poremećajima. U najtežim slučajevima dolazi do oštećenja kičmene moždine, i konačno paralize. Zatim, može doći i do problema na mozgu i krvarenja, srčanih oboljenja, a po nekim studijama nedostatak vitamina B12 utiče i na pojavu Alchajmerove bolesti.
Hipervitaminoza vitaminom B12 skoro da nije moguća, jer se i inače teško usvaja, a kako je rastvorljiv u vodi lako se izbacuje iz organizma putem urina.
Koje namirnice sadrže vitamin B12?
Glavni izvor B12 vitamina jesu namirnice životinjskog porekla: meso, mlečni proizvodi i jaja, riba, pivski kvasac i sve namirnice koje sadrže mlečnu kiselinu.
Najviše ga ima u crvenom mesu, iznutricama, srcu i mišićima gde bakterije i proizvode ovaj vitamin.
On se nalazi i u hrani biljnog porekla, ali u znatno manjim količinama. Sreće se u žitaricama (naročito u njihovim klicama), sojinim proizvodima (ali ne i u samoj soji), susamu, lešniku, morskim algama, cvekli. Zanimljivo je da se vitamin B12 u nešto većim dozama može naći u kiselom kupusu i povrću iz turšije, i to zbog sadržaja mlečne kiseline.
Posebno bi trebalo obratiti pažnju na čuvanje i pripremu namirnica bogatih vitaminom B12 jer ga visoka temperatura, svetlost i kiseline praktično razaraju.
I na kraju, ako uzimate dodatne količine vitamina B12 kroz neki suplement, zbog potencijalnih neželjenih efekata i interakcije sa lekovima, potrebno je obratiti posebnu pažnju ukoliko ste na terapiji. Isto tako, izolovano uzimanje jednog od B vitamina, izaziva neravnotežu ostalih vitamina B kompleksa u organizmu, pa ih je potrebno unositi istovremeno, strogo u preporučenim dozama.
Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.
Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja
SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana