Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sisitema koje je prvi opisao engleski lekar Dzems Parkinson, i nazvao je "drhtava paraliza". Vodece tegobe kod Parkinsonove bolesti su grubo drhtanje (tremor), ukocenost misica i usporenost pokreta. Drhtanje pocinje na prstima ruku (obicno izgleda kao brojanje metalnog novca ili predenje vune), pa se kasnije simptomi sire i na ostale delove tela. Drhtanje postoji u mirovanju, smanjuje se pri kretanju, nestaje za vreme spavanja, a pojacava se pri uzbudjenju.

Ukocenost misica cini da se ovakav bolesnik lako prepozna po stegnutom drzanju, pognutom polozaju tela pri hodu, sitnim koracima i odsustvu mimike (lice kao maska), govor je usporen i otezan, a rukopis drhtav i sitan. Pored toga, kod Parkinsonove bolesti pojacano je lucenje pljuvacke i ona curi iz usta, jer je kod bolesnika otezano i gutanje, razvijaju se poremecaji ravnoteze i nevoljni pokreti.

Na pocetku Parkinsonove bolesti kod obolele osobe nema nikakvih psihickih promena, ali kako bolest napreduje, bolesnici postaju mrzovoljni i deprimirani zbog svojih telesnih tegoba.

Parkinsonova bolest pocinje u zrelo doba, posle 40. godine zivota, razvija se progresivno, ne ugrozava zivot, ali se jos uvek tesko leci. Ipak, Parkinsonova bolest je jedna od retkih bolesti nervnog sistema ciji je uzrok poznat medicini, a to je svakako jedna dobra vest koja uliva nadu. Krivac je dopamin. Nauka je ustanovila da kod obolelih u pojedinim delovima mozga postoji nedostatak dopamina - vaznog regulatora nervnih funkcija. Za normalnu koordinaciju pokreta potrebno je da u mozgu postoji ravnoteza izmedju dopamina i drugog regulatora, acetilholina. Preovladavanje dopamina snizava tonus misica i omogucava povecanu pokretljivost, dok preovladavanje acetilholina povecava tonus misica, pa nastaju ukocenost i drhtanje. Tako bi se moglo reci da dopamin u centralnom nervnom sistemu koci delovanje acetilholina i time omogucava normalnu pokretljivost muskulature i koordinaciju pokreta.

Otkrice uzroka Parkinsonove bolesti doprinelo je revolucionarnom zaokretu u lecenju jedne bolesti nervnog sistema. Pronadjena je "biohemijska greska" za kojom se toliko traga kod drugih nervnih i dusevnih bolesti. To je dalo i snazan podsticaj naucnim istrazivanjima u psihijatriji, jer se uzroci mnogobrojnih bolesti iz ove oblasti jos uvek nalaze u domenu hipoteza.

Kod Parkinsonove bolesti primenom odgovarajucih lekova moze se nadoknaditi organizmu bas ono sto mu nedostaje i tako eliminisati uzrok bolesti. A kada nema uzroka, ne moze doci ni do pojave simptoma.

Mozda ce vas zanimati:

Prirodni lekovi protiv depresije

Homeopatija

Bioenergija

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda leči sve (blog) - 2020. Sva prava zadržana